Godišnjica Nikole Čupića

25

Карактер дела, које ми је пошт. одбор Чупићеве задужбине дао на реферисање, одвео ме је на ово што до сад говорих. А сад да пређем на сам манускрипат г. Туромана.

Да би превод беседе „о венцу“ био потпун и одговарао боље оној цељи, коју ће, по мојем мишљењу, имати кад изиђе на јавност ; ја сам слободан предложити на овом месту примедбе, које сам смислио, читајући манускрипат г. преводиоца.

1

У опште сам нашао, да се он строго држи текста, и то је изредно на оним местима, где така скруполозност не мрчи мисао ориђинала а није ни српском језику штетна, али имаин таких места. За то бих ја желео да се у преводу по где где слободније влада српским језиком. Некоја су места тако мрачна у преводу, да их ни сам не могох лако лазумети н. пр. бр. 126—127.

";

На, неким местима, нехотично, или намером да се доцније доврши, нису преведене по где које реченице које би ваљало превести пре печатања; а да бих олакшао труд преводиоцу, ја сам их — надам се — све побележио и излажем их по реду овде. На крају гл. 1! нема у преводу речи „ако би ови хтели да ме о том саслушају“, бу борлошбуос бх00ву % тортогот. У гл. 47. нема речи „љојеу; поллоу уг ха. 02" откуд» због много које чега. Између 15—16 табака у манускрипту нема, као што је на том месту и сам преводилац приметио, три акта: једно „решење“ и два „списка“. У глави 95 нису преведене речи : тодсо игу убо олиода» рис ггдотас ђуодис:“. Јер претпостављам да вам је то познато. У гл. 129 нема речи: „уобижас лазебас #07 ноћ Б0л07“ носећи дебеле.... Могуће је да су неке од ових реченица изостале у преводу за. то, што их није било ни у тексту, којим се г. Туроман служио; због чега ја изјављујем, да сам при