Godišnjica Nikole Čupića

67

„Ма да и не замишљамо, да је Немањи одмах у почетех свога делања пред очима лебдила слика српске државе у њез ној потоњој величини, или да је уопште умео и замислити могући успех своје делатности (у нем. преводу : „ја Чавз ег пђегћацре ете аге Уогафе пе хоп дет. тогећсћеп Еегојее ветег Тћебоке Ђезазе“ што други смисао има, јер паша пословица чак за луда вели: да више замисли, него што море понесе). То и опет морамо га означити, као веома узвишеног државника, свога времена: јер је он имао карактерна знамења великих људи од уплива, –- знамења, која су свагда и у свима околностима истоветна“. Таб. 9. Ђ.

Последње речи у нем. преводу (стр. 37 свес. [) гласе: „Тепп ег Ђезазв Фе сћагакфема всћеп Мегктаје гтоззег ипа еп иазагејећег а мдаа ел“ итд.

у сем тога су још тешчали на њ (браћа на Немању) због призива туђинске помоћи (у нем. прев. : „ипа џеђеге=в Ффе Бете ал! етде Ни (адеНеп“ стр. 38 1. св.). Борба што се тада одпочела, међу Немањом и његових рођака, веома је важна за српску историју. Ова борба означава обртну тачку, у образовању државе, и није шта друго, но борба.... Таб. 9. с.

У нем. преводу ово место гласи :... „езни (Фег Калтрћ дтовве род асће Ведешитд 11 дег зегђавећеп безесћеће(е.“

„један од ових (праваца) огледао се, у тежњи владалаца, да сломе онај из старог племенског устројства поникли нагон умешања државних великаша у најважнијој радњи државе, и да силу владалаца автократски образују. Други је правац што се право опире првом, продужење борбе племства, да спасу што више од уплива и власти, што су основани на обичајима по предању.“ Таб. 20. с.

Врло ми је жао, што немам при руци П. Не немачког превода, да би се видело шта је хтео писац на овом месту да каже. Из истог узрока и ова друга места нисам могао упоређивати с нем. преводом.

„Много би вредило, да су за њиме (Душаном) дошли на-

)•