Godišnjica Nikole Čupića

82

чини ми се, да је брзо и олако превођено. Пре него што узговорим о преводу даље, навешћу у потврду одмах 2—3 та-

ка места:

| „У јужном правцу долазио „Та Фег виедћећеп Васћеипе је путник трећег дана у јед- _ Кат тап ап а еп Келе(ану управо насеобину назва- _ сет ете воћјесћ уег Мипеј„ту типастртит,“ рта сепапп(е Апаедеупо“

(стр. 16.)

2 „Доцније је била овде епар- „ја зраефегег Ле Ђезбапа хија ; између њених владика ћег ет Баз ТЋига, пп(ег деззеп особито се као писац и миси- Ваасћовегеп гтећ Ђезопдегв дет онер одликовао апостол Беса Зећги з(еег попа Мааопгег Ницетас“ (око 400). Месејаз, (ша 400), дег Аров-

ке] дЧег Веззеп, ђЂетегкђаг тасћ(е« (стр. 23.) Овде се оно што је погрешно и нејасно може истина ласно исправити; али таких места има повише.

Као што рекох, види се, да је преводник био кадар ориђинално дело разумети. И у главном смисао није иштећен, и ако се лепота ориђиналнога стила у преводу замутила. А језиком својим — што је овде најважније — преводник је потврдио оно што горе рекох, да је олако и брзо преводио, и ако се одмах види, да није у оном малом броју српских писаца, који умеју српски писати, Негде је превод лепши, слободнији и чистији : а негде кипте ситније и крупније правописне и граматичне погрешке и ропски, несрпски изрази. Артикл „ет“ редовно је уведен; садашњи се прилози редовно мењају; са старим историјским именима особа, места и народа права је кубура — час су остала написана латински, непромењена, ни у једном облику, час транскрибована, српски без доследности; долазе речи: „унгарски,“ „тракијиски,“ „област“ (Сеђје!),