Godišnjica Nikole Čupića

83

„албанезки < „удалење“, „један чили путник,“ „сат“, „дојиста“ итд.; изрази: „међусобне распре не даваху места трајашном миру,“ „тамошњи чувени виногради, пројизлазе као годи Фрушкогорски од сађења репе“ (где није само погрешка у језику, јер у ориђ. стоји: Пле ФогПесеп Ђегцећпеп УУетегегбеп залитеп, оЈејећ јепеп ап дег КЕгизећКагога, поп Деп. Кеђепрратгитијеп ађ (!!)< — што је најбољи доказ о немарном превођењу), „око 400. год. беше овди једна од четири ерарских окружних фабрика“ питд.; а на једној само страни (ориђ. дела стр. 56) нашао сам ове погрешке : „наиђе“ (најиђе), „у Адријанопољу дошавши,“ „одма,“ „са никојим другим,“ „тако дође до историчке битке код Адријанопоља 9. августа 378.“ (у ориђ. : Бо Кат ев х1 Чег бећјасћЕ уоп Афлапоре! ат 9. Ае. 378.); „нађоше ту смрт,“ „у погледу густине становништва“ (у ориђ.: „ап Глећноске Чег ВеуогКкегипо“), итд.

"После свега овога ја бих изрекао мишљење : да се превод овај у оваком облику одбије. Али бих предложио одбору, да једном у начелу реши: хоће ли примати преводе, ако им је само језик рђав, а сама ствар добра и смисао неиштећен, па их упућивати на поправку, или сам давати да се поправе, — или ће таке преводе просто одбијати. Тиме ће се уштедети труд одбору и трошак задужбини, а уједно ће се показати и какве су потребе данашње наше литературе по мишљењу одб. Чупићеве задужбине.

На послетку бих још предложио одбору, да једном за свагда реши: да ће се недовршени преводи примати само од познатих књижевника. Тиме ће се такође уштедети труд одбору и трошак задужбини на награде референтима, одбор ће бити сигуран, да је цело неко дело добро преведено, а нудиоци ће тада боље пазити шта преводе и како преводе.

19. Маја 1878.

у Београду.

((вЕт. румовић.

65"