Godišnjica Nikole Čupića

и У

84

9-ги прилог н бр. 1. састанка. Чупићевог одбора. од 21 Јуна 1878

Господине тпредседнимче,

Примио сам одг. Св. Вуловића, члана одбора, рукопис г. Велимира Антића, у коме је превод дела Гле Неегзгазве хоп Вејетад пасћ Сопвбапторе! ппа Фе ВаЈКапргезве. Ете абомвећ-сеогтарћ веће Убфе уоп Пг. Сопзгапп Јтесек. Ргаг 1877.

Дело само припада међу најизврсније послове те струке. У њему је сабрана, у ред доведена и вештачки обрађена, грађа, сакупљена из веома многобројних извора домаћих (југословенских) и страних (највише западних), с толиком потпуношћу и познавањем старих и нових језика, да то већ књизи даје особиту цену и место у науци, пошто је и због материјалних незгода (оскудице или удаљености збиракај) ретка толика пачитаност, колику писац те књиге готово на свакој страни показује. Тога ради се немачка критика особито повољно одазвала овоме делу, а у последње време проговорио је о њему и врло компетентан судац, Вилхелмо Томашек, чувен по неколиким темељитим радњама о животу староседелаца балканскога полуострва, штампаним у списима, бечке академије наука и у часопису за аустријске гимназије. Његов суд гласи овако: „Писац је „Историје Бугара“ у овоме трудноме послу на ново посведочио, да је један од најбољих вођа за. историју и топографију балканских земаља, јер је дубоко и опширно проучио потребна му изворна дела свију векова, употребивши и довољно и вешто п најновију архелеогијску и географијску литературу. Јер је доиста врло трудан посао умети се наћи у грађи растуреној на све стране по књигама, за које се многи не би ни надао, да ће у њима таке грађе наћи, па сухопарне белешке, с таким трудом покупљене, са-