Godišnjica Nikole Čupića

владати тако, да их у облику лепо написане књижнице може и нестручан човек лако читати.“

После овакога суда од човека тако компетентног, као што је В. Томашек, нема се шта рећи о самом делу; остало би само питање, да ли би за нашу књижевност био оправдан труд око превођења и трошак око издавања превода поменутог дела 2

Ма да се за уживање у читању. такога дела, као што је Јиречково, тражи известан укус за историјску географију и јаче картографско познавање земљишта, те се не може рећи, да би поменутом делу круг читалаца у нас могао бити веома опширан, ја мислим ипак, да би и труд и трошак око превођења овога дела био оправдан из ова три узрока:,

1. Што тако изврено израђено дело говори или о нашој земљи или о земљама, које се нас најближе тичу, и с нашом су земљом једна географска целина;

9. Што има доста публике, које из војничке које из просветне струке, која би га с коришћу За своје послове читала, а овако јој је у немачком оригиналу мање више неприступно;

3. Што ми се чини, даби се оваким избором учинила нека пошта и спомену основаоца задужбине, који је војник био.

Питање дакле о избору дела било би одлучено повољно по преводника. Остаје, да се види, да ли превод његов заслужује, да се од стране одбора задужбине Чупићеве на издање прими.

Преводник је поднео на преглед првих 77 страна од дела, које има свега 162 стране текста. По томе се по овоме, што је он поднео, може потпуно познати посао његов.

Кад се само спољни поглед баци на поједина места рукописа, за који узгред напомињем, да је често тешко распознати, која су му слова мала, која ли велика, судац превода мора добити слабу наду, даће моћи повољан суд казати. Ситне погрешке правописа и језика, које бивају све ређе у пажљивијих наших писаца, могућно је наћи на свакој страни.