Godišnjica Nikole Čupića

256

што не уписах ја; или нека моје пребришу, па нека, · пишу све ново!....

Но још ово морам записати:

У Пироту, у Тихој Бари, у Поп-Шемшиној мали, има неки Панајот Станковић, ћурчија. Овом су човеку отпале обе ноге до колена. Тај ћурчија има дућан у Пазару, на другој страни Нишаве, у, сата далеко. И · ево како он иде од куће у дућан, и од дућана кући. Он има двоколицу и једног магарца. Њена Панајотова упрегне у јутру магарца, и Панајот се умести у двоволицу. Магарац се тада улути преко пијаце и, кроз најгушће улице, иде правце ка дућану. Дошавши до дућана, устукне се сам тако да стражњи крај двоколице удари у ћепенак од дућана. Газда се на тај начин иско_ трља пред врата, и отвори их. Одатле се магарац « двоколицом сам врати кући. У вече га од куће упуте с двоколицом, и он сам дође пред дућан, и намести се тако како му весели газда може убауљати у двокодицу!.... · Пироћани, с појамним задовољством, причају путницима 0 овој животињи. Имају и разлога! Није ли право овде запитати: за што људи сваку глупост бе-. леже именом магарца 2 Сој који има оваке представнике не заслужује рјг који ми на њега неправедно товаримо !

Пироту је државна граница близу. Она му је одсекла многа села с којима је живео. Она слази с Видлича на југ, и удара на Попов Вртоп, на Балботиг;, " Змијанац, Неину Орницу, Бајчеву Ливаду, Голему Рудину, Бело Орашје, Три Круше, Големо Браниште, на Равни Пут, и Кале. Прешавши преко царибродске реке | (која се малко ниже већ зове Нишава), иде уз брдо