Godišnjica Nikole Čupića

267

Мораве, Буковик би се, на ту страну, сучељавао с Иногоштем, не допирући до Мораве).

да Турака је Знепоље било под Трном, а Буковик под Нишем.

Пут који везује долину моравску са Ову и Трном удара на Дешчани Кладенац, где су ђумруци српски и бугарски. Туда пролази нарочито многа ситна, стока, за Тракију и чак за цариградску пијацу. Врло је желети да се тај пут што пре просече и наспе, јер је за сада врло рђав. Путници особито куну „гарске куке“ (у селу Гарама) као своје „вечне муке“.

Име Дешчани Кладенац постало је од једнога, кладенца, ту који је опсечен даскама. Сад је тај кладенадц готово покварен. Вредни ђумругџија, г. Иван Марковић, нашао је и начинио други, много бољи кла- . денац, али старога име оста овоме месту Бог зна докле.

Ово је место далеко од сбла, а обрасло је густом ситном гором. Ту има вукова толико да су самом ђумругџији, г. Ивану Марковићу, пред кућом, од 9 коза, 8 заклали на мртво, а 9-ту су толико наклали да сад није ни жива ни мртва.

Г. Марковић је, по том, ухватио једно мало вуче, везао га ланцем, и сада га држи ин храни. Кад буде око по ноћи, у глуво доба, кад се све утиша, оковани вучаћ завије из свога вучјег грла, ваљда зове у помоћ кога од рода, свога, а она јадна наклана коза, стане дрекати, и све подскакивати од страха.

На пола, сахата од ђумрука, насред пута, сретне једном г. Марковића медвед, и толико га заплаши, да, је човек, после тога, боловао три недеље дана.

Срна има тодико да пред ноћ излазе чопорима на пропланке и пасу као козе.