Godišnjica Nikole Čupića

« З з 23

Сељаци нас увераваху чак да има и рисова'.

Кућа у којој је ђумрук, и у којој живи ђумругпија, ниска је кровињарица која прокисне чим удари најмања киша. |

И ту, у такој пустињи, у толикој немаштини, благодарећи срећној нарави г. Марковића, ми се не само одморисмо и опорависмо, него се још наслушасмо музике и песама какве се само по живим срећним местима разлежу.

Између осталих ту с нама бејаше и један одличан трговац из Власотинаца, који ово место познаје од многих година.

Седећи с нама у вече, под звезданим небом, на оној висини, и слушајући песме и музику, он ће нам рећи:

— Пре пет година, кад ме год пут натера да, прођем овуда, свакад берем кожу на шиљак: дођем на караулу, дам Турцима дувана, или новаца, па тек гледам да час пре измакнем, док сам читав. А гле сад! Ко овде седи Ко овде суди» Ко овде пева 2 Ко се овако весели 2 Да је онда оним Турцима овде на кораули ко рекао да ће, после пет година, на Дешчаном Кладенцу судити Срби, и свирати ова, „шарена музика“ (хармоника), десет глава да. има, НИ једне не би изнео !

„Хвала милостивому Богу!..

Ко зна, можда овај човек, овако по своме срцу, боље цени исторћске чињенице, него многи чувенији цениоци!.,.

' На наше питање: Какав је тај рис Одговори један сељак: — Шарени му се кожа као цвеће по ливаде; од сваву шарку на њега има!..