Godišnjica Nikole Čupića

269

На, исток од Дешчаног Кладенца, у држави Бугарској, диже се у небо високо брдо Руј. налик на наш Ртањ. Руј се види из далека, те собом казује где је Трн, који је плод њиме.

Већ рекох да је на Дешчаном Кладенцу и бугарски ђумрук (митница).

21 Јуна ове године, кад оно у Бугарској беше оно што наши бодљикави оцеви називаху „народно весеље“, пи кад у Трву не само многе главе беху поразбијане него и неколике куће разваљене, све у славу поштовања евачије слободе: онда доста браће Бугара беше на Дешчаном Кладенцу. Сам г. митничар, с касом и архивом, бејаше за дан или два прешао у госте своме српском другару, докле не мину бура заљуљанога народа !....

„Народ је као облак !..“

Бављење на Дешчаном Кладенцу, при свим опорим причама о дркости вукова, и о неуљудности медведа, нама, стоји у памтиљи као оно зелена оаза усред какве непрегледне песковите пустиње.

Ту гледасмо човека кога срце уме у себи да нађе побуде к задовољству, К весељу. У овакој осами, немаштини, и свакој незгоди, оно види понеке светле тачкице, и тима бар не да да потону !

ћивот је у много прилика онакав како на њега гледамо..... |

Идемо даље. | Пут нам је оно планинско било које дели воде на исток — Јерми, а на запад—Морави.