Godišnjica Nikole Čupića

270

Ленко нам остаје дивно Знепоље. То је поље, рекао бих, и дуже и шире од пиротскога. Ивице су му накићене селима, а средина, ма да има и брежуљака, сва је обрађена и засејана разним усевима. |

Средином Знепоља вијуга се Јерма или Голема Река, а бели се-и лепи насип који је био упућен да пређе преко Власине, па низ Врлу Реку да сиђе на Мораву, и да се споји с насипом од Лесковца ка Врањи. Тај се насип уставио код знепољског села Клисуре, и до Власине доведена је само траса.

Десно нам је предео Буковик. Земљиште је то врло издробљено. Равнице што има сва је по врху планине: долине су скоро све уске и стрмене...

Од Дешчаног Кладенца граница удара на Штрби Камин, Пепељ, Ланиште, Здравчи Камик, Барнос (преслап), Шарков Камик, Орманицу, Требежину, Пешчану Чуку, Сраски Гроб, Карачев Камен, Дугу Пољану, Голему Рудину, Тупино Равниште, Стаменов Гроб, и Преслаа. |

На овом последњем месту има и село истога имена.

Преслап је овај врло низак и врло узак. Из његовог северног бока извире вода која тече на село Калну 'и Градску, па пада у Власину; а из јужнога бока тече Црвена Река, која пада у Јерму.

Овде је неки мали прелаз преко границе. Ту видесмо многе воденичне каменове, који се извозе у Бугарску.

_ Кад поменух воденично камење, морам забележити да се људи у новим крајевима готово свуда жале да немају доброг воденичног камења. Све је песковито, све се круни тако, да се ретко нађе хлеб у коме се не би, при једењу, врускао песак.