Godišnjica Nikole Čupića

.-д јр Сељаци, који нам показиваху пут, рекоше нам да су у селу Преслапу и жене пи људи приметно стасити и лепи. Ми баш то не могосмо видети, али приметисмо и у женскиња и у мушкиња врло много веза на вошуљама. Кошуље су им шареније него у сврљижана и вез је, чини ми се, лепши. Чак видесмо бабу којој може бити више од 70 година. На њој је тако везена кошуља да чисто гори од веза, као на какој младуници!

Од Преслапа ударисмо на Рајчев Лаз, Бајчеву Грамаду, Градац, Белеге, Големи Врх, и Јуручке (турске) Еолибе.

Сад смо се опет испели на висине међу селима Драјинцима, Дарковцима, и Црном Травом. То су равне, простране висине, на којима нема нигде дрвета, а трава је као море!

С ових висина погледати је онако исто дивотно као с Миџура или са Копрена.

Идући овако овим големим висинама, ми с неком тугом остављасмо на лево лепо Знепоље, а са жудњом погледасмо на стари Чемерник, који нас 0чекиваше десно. Правце пред нама пак спушташе се планински басен, или, што овуда веле, Корутина Власина у којој се надасмо преноћити.

Да се уставимо малко пред овим дивним позорјем, пуним лепота и исторћских успомена.

Пре свега добро је казати све оно што се зове Власина, јер се, без тога, човек често може помести.

И тако

1. Међу Чемерником, Милијиним Ридом, и Буковом Главом има једно језеро. То језеро има два сахата у дужину, а негде сахат, негде мање, негден