Godišnjica Nikole Čupića

272

више у ширину. У то језеро стачу се из околине многи кратки потоци, а на северозапад отиче из њега једна речица која после протиче кроз село Црну Траву.

То језеро зове се: Власина, Власинско Језеро, или и Власинско Блато.

Средином тога језера вода је бистра као огледало, а с крајева му је порастао густ шевар, који се на води гиба као каква лађа.

Сељаци верују да језеро то у средини нема, дна ! У њему, веле они даље, живи некакав црн водени бик. У старо време тај је бик излазио ноћу из воде на обалу, пасао траву, и боо се с говедима сељачким. Он је, на тај начин, многа говеда поубијао. Најпосле досети се некакав ковап, те своме волу окује рогове твожђем, и пусти га на пашу крај Власине.

Водењак изађе, као обично, и полети на ковачева вола да га прободе, а кад ли га овај мазне својим гвозденим рошчићем, он заборави и пашу и 6одење него стругне у језеро. После тога су говеда била, мирна од њега. Само године 1827, пред рат рускотурски, и пред годину 18976, када ће се закрвити Срби и Турци, он је из језера тако страшно букао, да се сва околина тресла, и из воде су избијали у вис големи клобуци.

Тако причају сељаци. А мир Очи не виделе, душа не патила !

2- Поменух ја да из тога језера отиче речица која после протиче кроз село Црну Траву. То је она речица која прима у се Лужницу или Љубера жду, која пирка лепо место Власотинце, и после се улива у Мораву. Та се река зове Власина.