Godišnjica Nikole Čupića

274

вер између језера и Јермине падине. Ово било дели воде Јерми и Власини. И ово је данас граница између Србије и Бугарске. Друго било иде од Горњега Преслапа на Колуницу, на планину Кострашевску, па, даље, дели воде Трну лево, а Брезнику десно; за тим удара на Три Уши, на Драгоман; па, најпосле, дели воде лево Нишави а десно Искру.

То је бНло прешла, наша војска 1877-78, и дошла до Сливнице (Алкалије) и до Радомира, попрскавши стару СОтруму новом српском крвљу.

Да је граница између Србије и Бугарске повучена овим другим бНлом, старо српско Знепоље' припало би опет Србији, а Брезнин би остао Бугарској. Даље, та би граница дала Србији сву водопађу нишавеку, а Бугарској би оставила оно што тече ка Искру и ка Струми.

Али судботворци балканских народа у Берлину не имађаху кад бавити се таким ситницама ; за њих не беше ништа ни крв ратника, ни осећање мештана, ни традиција историје, нити било планина! Они поставише границу како им беше брже и наручније!..

Томе се не треба чудити! Тако ће бити свуда где се год буде радилоо нама без нас!..

На балканским народима је да покажу колико разумеју свој положај и своје трајне интересе !

Ако они буду одиста зредн за своју слободу, ако буду већи пријатељи своји него послушници туђи; ако више узаслушају некад и опори глас разума, него

" Кад је Деспот Стеван Високи, у савезу са Султаном Мехмедом, победио и уништио Мехмедова, брата, беснота Мусу, онда је он повратио држави својој град Копријан, Знепоље, и «друга прост ранствар. Гласник ХОП, стр. 806. |