Godišnjica Nikole Čupića

289

Угодно је возити се на кочијама, али и кочије су мртве чим сиђу «с насипа. (

А јунак коњиц може куд год јахач хоће !

Па и сви коњи нису за, све једнаки !

Накит је природи коњ витез, воји се у гослодским харовима тови, који се тек дике ради јаше, или који златне кочије воза;

Узданица је газди врупни коњ теглећи, који снагом својом креће велике терете по равници, ади је

Бесцен камен коњиц брдњак, који на очи није ништа, а на служби се не да исплатити! |

Небројни путници не би никад изашли на неке и неке висове, да није било поузданих коњских нога, и гипких коњеких грбина. |

Онај који ово пише пео се на све више врхове у Србији, и с њих се сладио погледима на све стране, разматрајући положаје и облике предела и места. За сва та духовна уживања дужан је захвалити услузи те много корисне животиње.

На овом сада мучном путу, он не сјахиваше ни низ брдо ни уз брдо. На једној вратоломној врлети приметиће му један од другара:

— Е, овде и кадије одјахују од коња!

— Може им бити; ја нисам кадија, одговори јахач.

— Не видите ли да се можете скрати!

— Пре пешке него на, коњу !.....

На страшној литици, спроћу Црних Врхова, само два путника сеђаху на седлима: сви други иђаху џешке, па и тако беше у свију замукнуо језик у вилицама !

Према њима, на стрменој страни Љубатске Планине, пасу многе црновуначке овце.

Год вшњица Ник, Чупића ТУ. 19