Godišnjica Nikole Čupića

нерешена загонетка и изгледа да се неће никад ни решити, почем је онај, који је то могао да учини, отишао са овога света и однео решење са собом, а то је: Никола Макијавели.

Вама је без сумње познато, господине председниче, да су се бирали борци, који ће се са. овим атлетом у коштац ухватити; а познато Вам је и то, да су се најсилнији умови о „Владара“ окушали и да су најсупротније оцене донели. Овај је спис јошт и данас предмет похвале или погрде, — одобравања или презирања.

Према томе, Ви ћете, господине председниче, одмах разумети, кад Волтер —- овај љубимац монарка — пребацује Макијавелу што учи владаре тиранији, и кад му Русо —- овај истинити пријатељ народа — приписује у заслугу што учи народе републици — разумећете, велим, да је одбор Чу= пићеве задужбине мало одвише од моје скромне снаге очекивао, кад ме је ставио у тешку алтернативу, да кажем — или Волтеру: да није разумео. — или .Русоу : да није погодио. Ја не осећам у себе ни куражи, ни воље, да се јавно истакнем као изборни судија између два овако горостасна. гарничара.

То је мој разлог, господине председниче.

Метина је, да се данас о овом спису може много слободније говорити, него пре. Ма како се данас разумео „Владар“ Макијавелов, његова, штетна, примена на народе постаје све проблематичнија,