Godišnjica Nikole Čupića

ЈЕ

квом !). С тога брзо поплавише Пољску језујите, који узеше цркве и школе, краљевски двор и племићске домове па и сељачке колибе у своје руке. Протестантска шљахта гомилама се поврати у крило католичанства, и моћна држава пољска, од пре штит и уточиште гоњенима за слободну мисао и веру, поста брзо духовна и политичка тамница, која суседне и своје слободоумне синове окиваше :). Краљеви Стеван- Баторије и Жигмунд Ш бејаху послушна оруђа језуитима, и Пољска у место да се у савезу са Шведском и са Протестантима, као и

"Францеска, користила тридесетогодишњим ратом и растрој-

ством Немачке, она је на против бранећи католичанство и немачког цара навукла себи многе тешке политичке и материјалне губитке, нарочито у след шведских победа Осим тога унутрашње привредно стање Пољске у рукама немачких радника и Јевреја по варошима и селима све је више оназађавало пољску државу. а слободни пољски сељаци још од ХУ-г века постали су робови. који су

страдали од шљахте и од бездушпих закупника.

Да видимо из ближе, како се у пољским споменицима тога доба одзивају озбиљни писци п родољуби.

Као што су духовници пољски слабо водили бригу о Цркви н о наравственом напретку своје пастве, бавећи се више гоњењем православних Русина и раскошним уживањем земаљске силе и блага; тако су се и племићи мало старали о одбрани државних граница, о благостању својих поданика и сељака, који ношаху све државне терете.

Тћетег, Мопштета Ројотае, 1. У були папе Гргура 1Х (1933) стоји: Рпопл Ргоу. Ргаефсаотит !п Ројоша зшадив воПеглз... ассертиз зашдет, ааод Влиспотшт регпфа поп сопепа ејб. (Ламански на истом месту).

2) Н. Карећва, Введенјо †курсђ исторји новђишаго времеми Воршавекја университетскја извђстба. Бр. 6. 1880 год. стр. 32 н 34.