Godišnjica Nikole Čupića

2

на прост народни језик, Овим великим културним догађајима обележи се за дуго правац духовном и политичком развитку у трију понајважнијих народа хришћанске Јевропе, у Словена, Немаца и Англосаксонаца. Источни Словени пођоше стазом засебне византиско-хришћанске и словенске просвете. А Инглези и Немци отргоше се из тешког загрљаја римско-латинске цркве, те с новом слободном цркврм и на основи првобитног хришћанства прокрчише пут новим културним и народним тежњама, којима у новије доба и за нашег века врше исторћску улогу народа водиља у напреднијој половини људског рода на западу.

Пре једне хиљаде година „словенски народи бејаху још растурена племена без сваке опште везе, без јасних појмова о свом сродству и о заједници својих историских задатака. Наравно, колико су по времену и простору били ближе огњишту и изворима свога првобитног живота, толико су језиком и обичајима једни на друге више наличили. Но њихове, гране по говору, по установама и по просторном удаљењу у разним правцима већ се бејаху знатно издвојиле и отуђиле. А оно што племена и народе у сукобу са већим народима највише чува и од пропасти заклања, дух заједнице и целине који се огледа у прегоревању особних жеља и осећања, у реду, у слозиим послушности према једној признатој власти, која би била законита праведна и узвишена: то је често недостајало Словенима И овај велики недостатак слабо су попуњавале друге врлине, које се у Словена од памтивека виде и хвале, као што су њихова природна питомост и оданост пољском и сточарском раду, њихова породична и друштвена чедност, њихово гостопримство.

И сама, земљиштем и језиком тако блиска два плеена, две гране једнога народа, као што су Срби иХр