Godišnjica Nikole Čupića

С друге стране, са историског гледишта извесно је, да су словенски народи и незнајући послужили једни другима за потпору и бедем противу најезде силних туђина. Да тога није било, тешко би која словенска грана, засебно и осамљено, истрајала у дугој борби, с једне стране од Истока противу небројених монголских, татарских и турских народа; а с друге стране од Запада противу моћнијих ђерманских народа у једну царевину спојених, а где што и противу мудрих и вештих Латина. Без такве узајамне природне ограде, преко које би страна сила најпре морала прећи, док би другу словенску земљу Дохватила, једва би који словенски народ остао до сада сачуван са својом засебном просветном тежњом и својом самосталном идејом државном.

Да није било полапских и балтиских Словена, Франачка и немачка сила од времена Карла Великог и Отоне поплавила би и прогутала Моравску, Чешку и Пољску. А да није било ових словенских народа и њихових знатних просветних и политичких творевина, моћ и култура немачка продрла би много дубље у Русију. У потврду ових истина ваља се сетити само жестоке борбе моравских кнезова а доцније и чешких народних и црквених реформатора противу неправде и силе немачког царства. Па и борба Пољака под Јагелонима противу навале немачких ритерских и духовних редова у 15 веку корчстила је Словенству. Исто тако, да није било Русије и Москве, "Татари би више пута прегазили и опустошили Пољску, па и сама Угарска, Србија и Бугарска много би јаче од њих пострадале. Као што се може и то видети, да би без Пољске а још више без Русије новијега доба, дунавски и балкански народи по свој прилици још вукли турски јарам. Тако је опет с друге стране готово извесно, да би Турци владали Угарском много дуже, а можда би