Godišnjica Nikole Čupića

виши и најсветији циљеви народног живота из очију изгубе; државни брод у таласима светског политичког и културног мора колеба се све јаче, док на послетку не удари о стену, те познији нараштаји из бродолома прибирају и спасавају за будућност све што није сасвим пропало. Питање је само, да ли у целини и у најтежим тренутцима народне прошлости већином превлађују виИсоке моралне и идејалне струје, или слепе животињске жудње себичности и грамзивости. Стари Грци били су народ са идејалистичким карактерним цртама; њихова | поезија, њихове уметности и њихова Философија то доказују, и са тим њиховим идејализмом истицао се на сваком кораку индивидуализам и сепаратизам, тежња за | личном и племенском слободом, у неку руку као иу Срба. Па су и Грци најпре од Римљана, а после од Гота, Авара, Бугара, Латина, Орба и најпосле од Турака покорени. Тако и стари Јевреји, народ одлично идејалистичког карактера, подлежу грубим материјалистичким верама и државама старих Асирјана, Вавилоњана, Персијана и Римљана. Средњевековна хришћанска Италија са свима својим засебним већим и мањим кнежевинама, и републикама и својим дивним књижевним и уметничким творевинама била је за дуго тркалиште ђерманским освојачима,. које су већином покретале материјалне жудње преко Алпа. Но Јевреји дали су свету с Мојсијевом а много више с Христовом вером јаке моралне и идејалне основе за, обилат развитак у духу људске једнакости, у духу међународне правде и узајамности. Грци, моћним утицајем своје старе просвете и слободе још после две хиљаде година привлаче на се пажњу и симпатије нових образованих народа, и помоћу ових васкршавају из гроба своју поништену народност.

Па и Срби и други Словени, познати као народи питоми са лепим домаћим врлинама, бише покорени

а 271 но ми и

14