Godišnjica Nikole Čupića

управом знаменитих моравских кнезова, Растислава и Светопука бејаху се већ у другој половини 9. века западпа словенска племена на реци Лаби, Влтави и Морави, у Шлезији, Чешкој, Моравској, по Карпатима. и горњој Угаској све до граница јужних Словена, у Штирији, Крајипској и на Драви прибрала у једну државну целину, која задаваше страх Немцима, а својим просветним тежњама у правцу св. Ћирила и Методија и пријатељским везама са Византијом и југоисточним Словенима постала би може бити културно и политичко средиште, не само Словенима но и целом јевропском југоистоку. У равницама средњег Дунава, вели ГиљФердинг, сучељаваху се насеобине бугарских и српско-хрватских Словена са часеобинама Закарпатских Словена; ту се могла образовати тачка, уједињења међу северозападном групом Словена (од Лабе до Висле) и југозападном, односно југоисточном групом до Црног и Јадранског мора. Тако би се у западној половини Словенства могло зар развити и утврдити оно што се мчого позније створило у источној, у Русији: народно јединство и јака друштвена и државна организација. Но свобом мађарских племена и њиховим освојењем Паноније ударен је чвор у ове словенске тежње, задата је жива рана још младом склопу Растисављеве и Светопукове државне творевине, па и тежак удар духовној и просветној радњи св. Ћирила и Методија у Моравској и Папонији. Њихови ученици на жалост још пре мађарског освојења, сплеткама немачких (баварских) владика и слабим карактером моравских кнезова бише приморани да траже склоништа даље на југу у Панонији, Бугарској и Србији. У овом погледу немачки цар Арпулфо дозвав у помоћ мађарске чете против моравског кнеза свршетком 0. века изгледа да је нанео западним Словенима онаку штету и несрећу, какву је отмичар грчког престола намесник Јован Кантакузен нанео у половини 14. века