Godišnjica Nikole Čupića

26

току и југу веома обилатим плодом, и поред осталих историских прилика помогао је, те данас видимо једну велику и моћну словенску царевину, са једном (српском) краљевином, и две слободне кнежевине, Црну Гору и Бугарску. А на против, у западних Словена не само штд јака супротна сила из Рима и Ђерманије на скоро после појаве словенских апостола сузби и поруши њихово, дело но кобним стицајем несрећних прилика за Словене и по извесном плану унесе у живот западних Словена клицу слабости и распада која поможе, да две знатне и моћне западно-словенске државе Средњег века, Чешко-Моравска, и Пољска изгубе своју самосталност. Па и на словенском југу једна Србима најближа грана израсла на једном стаблу као и српска, Хрвати, ушав у склоп римске Цркве а под непосредним утицајем моћнога мађарског народа у Угарској одрекоше се давно самосталног политичког живота, док у најновије дода внерђијом и прегоревањем врсних својих родољуба не пренуше иза спа, те се данас у Хрватској као и у Чешкој јављају лепши и срећнији изгледи за просветни и материјални развитак народа У словенском правцу. | Хиљадугодишња слава спомену св. Ћирила и Методија могла би послужити као нова полазна тачка познанству, духовном и просветном зближењу словенских народа. У оно давно и мрачно доба, кад потреси од велике сеобе варварских народа на Дунаву још не бејаху преотали, кад се рушевине и од готског, хунског и аварског пустошења још свуда познаваху, а у простране панонске равнице већ провали ново освајачко угрофинско племе, јавише се у јужних маћедонских Словена велики умови који запалише и смело пронеше луч хришћанске просвете и духовног јединства, по пространим словенским земљама, проповедајући благу реч божију, мир, љубави братство на једном свима разумљивом и хармоничном сло-