Godišnjica Nikole Čupića

28

међу јужним Словенима позвани духови прену и приону живље на рад око светог писма народне духовнв и просветне заједнице% Ако им се политичка заједница мора још одмицати у даљу будућност, зар се просветна и књижевна заједница међу Орбима, Хрватима, — Словенцима, и Бугарима не би могла пскретати у ширем размеру, па и јача средишта имати ' Грешно је, и великој прошлости у јужних Словена недостојно, да се и даље раздваја и У. ситне гранчице цепка, дивно народно стабло, кому је природом и дугим културним развитком намењено, да сложно и једним главним правцем врши на овом крају света свој историјски задатак.

Римска првосвештеничка столица у сагласју с владиним тежњама у Аустроугарској обрће се западним и јужним Словенима. Она као да прекида са својим средњевековним тежњама по којима је кратила вернима реч божију на народном језику. Настављајући своја стара предања она се прихвати згодне прилике, да у неколико исправи своје тешке погрешке. Она сад признаје и оглашује прве словенске проповеднике за људе много заслужне и свеце, те у њихово име позива све Словене (нарочито јужне) под своје крило, под заштитом моћне царевине, која је свагда била послушна кћи римокатоличке Цркве.

Но на жалост још не чујемо, а ко зна, да ли ће се скоро у католичким словенским земљама чути и на словенском језику одјекнути служба божија са дивним песмама: Благословенђ грндни во имв господне, — ВидЂхомђ свђтђ истинни» и т.д. «Ходочашће» западно-словенских поклоника у Рим и Велехрад показа се празно, пусто, као каква магловита мистичка представа на позорници, која никога, па ни своје глумце више не одушевљава, јер јој је намера закашњена (анакронизам) за пуних десет или бар пет векова. За проглашењем Ћирила и Методија