Godišnjica Nikole Čupića

99

за свеце од стране католичке Цркве и за позивом на ха џилук у Рим и Велехрад узастопце почеше Језуити и католичка Пропаганда кретати се јаче не само по Босни, и Херцеговини, но и по Далмацији, и Галицији. Вераи хришћанство са католичком пропагандом по словенским земљама не оживљују народни дух и не зближују словенска племена и умове, но раздвајају их и слабе, Римска Црква и Пропаганда не виде, да су изгубиле скок и промашиле циљ. Чудновато, све велике људске установе па и Цркве иду до послетка правцем којим су од почетка пошле, док не пропадну. Тако монаркије, тако аристократије и Феодализам, тако демократије, тако разне Формалне вере и Цркве. Западна Црква са традицијама римске државе, доцније у савезу са вељиком Франачком и ђерманском, а најпосле и са аустриском царевином била је и до краја остала Ессјеча тиапз, која се вечито бори за своју власт и интересе, служећи се на изменце лепим речима и даровима, силом и обманом, како јој је кад требало. Некада је у приликама уједињавала и просвећавала варваре и устајала смело противу тираније и ропства. Но после се брзо кварила и постајала главно оруђе умног мрака, међународног и друштвеног насиља. И зар сада, када се већ од неколико векова већи део образованих и напредних народа, Немци, Инглези, Шведи, Американци, отргоше из тешког притиска римске Цркве, и пошав светлијим и слободнијим путем Реформације окренуше леђа католичанству — сада кад 60 милијуна Великоруса и Малоруса и 10 милијуна јужних Словена, Срба, и Бугард, а уз њих толико милијуна једноверних Грка и Румуна под окриљем источне православне Цркве слободни и самостални иду на сусрет великој и сјајној будућности, пошто су у крилу те исте Цркве провели толике дуге векове и у међународној борби за опстанак до сада срећно истрајали, зар сада да католичанство и римска пропаганда