Godišnjica Nikole Čupića

393

крупним словима штампаним месечним свескама!. Тај је превод излазио баш опда, кад се заметала последња сдсуднпа борба, кад се приближавало време да Ђ. Даничић заузме катедру, кад се у Србији приготовљавао покрет, који је донео Свето-Андрејску скупштину, и кад су све околности помагале, да се међу осталим и за књижевни језик српски учине одсудни кораци.

Пошто је превод историје Мајковљеве излазио као књижевни прилог к „Српским Новинама“, и пошто је горе већ један пут споменуто, да је Њ Даничић преко брата свога, имао на те новине утицаја што се тиче књижевне и стилистичке стране њихове, овде је место, да се о томе још која реч каже. Још од почетка свога бављења у Бсограду он је у „Српским Новинама« (од 1857) потпомагао књижевну рубрику за реферате о књигама, и у ту је рубрику, поред других, и сам радио. Бирање ствари за подлистак, чећином добро и с погледом на новији правац, није било без утицаја Даничићева. Његовим је саветом у истоме прилогу »Српских Новина“, у ком је излазио превод Мајковљеве „Историје српскога парода“, штампан ћиридицом славни спев И. Мажуранића о СОмаил-аги Ченгиђу. Кад је после, у јесен 1859 године, Милош Поповић дигпут од уредништва „Српских Новина», и исти је лист прешао у руке другој странци, „ер су се, у оно време, странке у Србији бориле око тога, у чијим ће рукама, бити „Српске Новине“, овај уплив Даничићев на уређивање тога листа престао је. А кад је, за владе кнеза, Михаила, 1861 године, Милош Поповић кренуо нов лист „Видов Дан“, у великом Формату, у каквом дотле нису новине на српском језику излазиле. Ћ. Даничић је још

!. Тада је то штампано без његова имена. Друго издање наштампано је 1875 о трошку државне штампарије у Београду са именом Даничићевим

—_ — _——_—