Godišnjica Nikole Čupića

омладину у мржњи противу нове Италије и њезиних слободоумних установа. И ако се талијанском писцу може бити стање његове отаџбине види у превећ црној боји, ипак, као што мисли г. Лавле, Итадија се налази од прилике у истом стању у ком бејаху Францеска после револуције од 1789. и Белгија после 1830. Родољубље, нада у бољу будућност обузима сва срца па и неким дблом свештенике. Но скоро ће се тамо појавити несагласност између нове образованости и римских идеја. Па и у Белгији нису бољи изгледи.

Пре два века, политичка и културна надмоћност припадаше без спора католичким државама, а остале бејаху тек силе другог реда. Данас, с једне стране Францеска, Аустрија, Шпанија, Италија и јужна Америка, с друге стране Русија, Немачка, Инглеска, и северна Америнка показују да је надмоћност прешла јеретицима и расколницима. Г. Левасер читао је скоро у Академији једну расправу у којој доказује, да је Францеска у 1700 години представљала сама собом 31 '%% или трећину целокупне снаге свију пет великих сила, а данас са шест великих сила у Јевропи Францеска преставља само 15 9, мили шести део целокупне њихове снаге.')

Но какви ће бити ближи узроци овом опадању католичких и напредовању протестантских (и источно православних) државаг Г. Лавле мисли да не би било тешко то проучити и пронаћи. На првом месту држи, да је неизоставно потребна општа и широка настава, ако се хоће, да се уставне слободе држе и правилно развијају. Ондз где власт потиче из избора, бирачи треба да су довољно просвећени и независни, те да би могли добро изабрати

!' Сотр(е-гевпаа «4ез збапогв де 1Јазиић. Моуетђге 1870. У Лавелеја поменути спис.