Godišnjica Nikole Čupića

44

је донекле распусност у породичним и друштвеним обичајима и увео озбиљност и строгост, која се чинила већ и претерана. !')

У истом пресудном смислу говори белгиски научник о том, како је протестантска наравственост силно помагала, да се развију грађанске и политичке слободе у земљи. Лутер, Калвин, Кнокс и Цвинглије обарали су премоћ и насиља римске Цркве оружјем Јеванђеља, показујући да се она удаљила од науке Христове. А ФИлЛОсофи Рабеле, Волтер, ударали су на догме подсмехом, иронијом и дајући маха телесним осећајима, кад што не сагласно са начелима хришћанске наравствености. Морао би се човек два пута промислити, вели г. Лавле, да ли ће смети дети у руке целокупна дела Рабелејева, Волтерова, Русовљева, Дидеровљева, Куријева и Берапжеова не каквој девојци но одраслом младићу. А католички писци који поштују наравственост, као Босије, Фенелон, Расин и др. готово су сви обузети тежњама црквене премоћи и начелима неограничене државне владавине. С тога у Францеској већина људа који нису револуционари, одани су дубоко католичкој Цркви.

Са свим је друкчије у Инглеској и Америци. Најсмелији следбеници и браниоци слободе у једно су они који се држе дубоке и строге наравствености: Пуританци и Квекери. Док је чувени Францески владика и проповедник Босије (Воззцеф склапао теорију неограничене владавине, дотле је славни Милтон у Инглеској писао

(/ На жалост, у виших редова у Лондону изашла је скоро на видик једна грдна морална и друштвена рана, а то је у велико подвођење младих девојака за новце, што је изнела Ра!-Ма!-Сазебе, назвавши то сиротињски данак новом богаташком чудовишту Минотавру у Инглеској.