Godišnjica Nikole Čupića

45

систем републиканске владавине. С једне стране у Францеској, писци обузети духом вере и краљевског деспотства проповедају ропство, а они који хоће слободу не маре ни за веру ни за наравственост. С друге стране, у Инглеској на против, исти људи бране и веру, и наравственост и слободу. Знамените су последице које дођоше од ове чудне супротности. Људи који су у Инглеској извршили револуцију од 1648, као и они који су позније основали у Америци републику, били су строгих наравствених начела. А они који су предњачили у Францеској револуцији, већином бејаху лаких и распусних обичаја, осим неколицине Фанатика4, као што су били Сен-Жист и Робеспијер. Најмоћнији међу њима, прави представник Францеске револуције, Мирабо, тај велики ђеније и беседник продаје се двору и пише развратне књиге. Каква супротност између ових револуционара и оних озбиљних и строгих Калвиноваца који оборише деспотизгм и основаше постојану слободу у Инглеској и Америци.

У својој знаменитој Историји Францеске револуције Едгар-Кине (Ошпеђ) напомиње, како се људи из тога доба брзо уморише и клонуше, и ако су у почетку били обузети одушевљењем, те на скоро потражише сами одмор у ропству, или трпеше без протеста ропство под Бонапартиним царством. Холандски устаници на против, два века раније, борише се много дуже и претрпеше много већа страдања а не клонуше. Вароши им бејаху већином на јуриш узете, становништво хиљадама побијено, подављено и спаљено, — а они, шака људа противу велике шпањске силе, која располагаше благом и снагом два света, Јевропе и Америке. Па ипак не осетише ни умор ни очајање, и одржаше победу, јер имађаху веру.)

1) Еш. де Сауе]ау, ['Ауешг дез рецр]ев са-ћоћаџез. Раглз 1876. — Тћеод. Јиз(с, Га Кеуодшоп дез Рауз — Вав воиз РАрре П, Рапа.-- Каћ1епђеск, [/Јадашашоп е:ја Кегогте а Апуегз. ВгихеПез 1857. — У ПН ће]т ОпскКеп, АП. Освеће(е, 50. АБИ. Вегћп