Godišnjica Nikole Čupića

не би сада била у рукама туђе силе, да није на несрећу Српство подељено у три вере; а као што је познато, још пре турског освојења поред православне и латинске Цркве ширила се богумилска јерес у Босни. Није ли ово н. пр. чудно и веома значајно, кад се упореди, што Јевреји, покорени Римљанима још пре 1300 г .ирастурени по целом свету сачуваше ипак јединство вере и имена свога. А Срби у Босни с једним истим језиком српским но. с различном вером, одбацише у римокатоличком и мусломанском становништву име српско, а задржаше само 06ласно име (Бошњациј".)

1!) Г. Лавле у свом чланку с пута по Хрватској и Босни (Еп деса ве; ап деја ди Оапиђе, Кеуџе дез двих Мопдез, Пугамопз ди 15 Јила ег ди ! Аош 1885) завршујући опис свога бављења у гостима код владике П1тросмајвра у Славонији помиње на завршетку првог чланка пастирско писмо, којим је владика родољуб хрватски спровео познату папину посланицу (енциклику) тгапде Мипиз од 30 Септембра 1880, којом се св. Ћирило и Методије оглашују и од стране римске Цркве за свеце. У том писму рекао је владика, да је Словенима намењено да изврше велике задатке у Азији и Јевропи, и да својим утицајем помогну развоју и прерођају људских друштава на Западу, где је морално осећање ослабило, те да пм позајмо више милосрђа и вере. Но да Словени неће моћи да изврше ове задатке на своју и општу корест, ни да прекрате раздор који њих саме раздваја: ако се не помире са западном, римском Црквом, пи не утврде с Њом сагласност.

Поштовани белгиски професор каже даље како је ова последња реченцца о помирењу изазвала у источном православном свештенству оштре замерке и одговоре: а особито задарски владика Стеван у свом писму о Духовима 188! изјавио се одлучно противу намера владике Штросмајера, питајући : Шта хоће у нашем православном народу ови људи, који му се намећу непозвани“ и т. д. Па се живо ограђује противу прегензија латинске Цркве п противу словенског хаџилука (аходочишћа») у Рим.

Белгиски писац признаје да православни владика има право што се тако ограђује, но вели, не треба католичком владици замерати, што се труди да браћу која му се виде заблудела, поврати ка истини у коју он верује, «Пропаганда треба да је допуштена, слободна, с погодбом, да