Godišnjica Nikole Čupića
ђе
52
У осталом, г. Лавле има право кад каже, да је РеФорма Цркве помогла развитку народа који су је прихватили, јер су под њезиним крилом подигли слободне државне установе. А католичанство води обично деспотизму или анаркији (неред(), често једном и другом. Чинило се
више пута загонетка, зашто су холандска, инглеска и аме« при том верозаконска трпељивост и милосрђе не буду искључени». Ове верозаконске противности треба сажаљевати, додаје г. Лавле, јер оне могу за дуго пречити југословенском јединству. За потврду наводи речи из писма које му је писао лорд Едмонд Фиц-Морис: аБудућност јужних Словена — говори племенити Инглез, зависи великим дблом од тога, да лиће у њих мисао (осећање) народности .одржати претегу над верозаконским разлаикама: а како ће се ово решитм, зависи Млого од знаменитог ђаковачког владике. На послетку г. Лавле не мисли да је могуће, нити ваља желети, да његова (Штросмајеровај пропаганда у корист Рима пође за руком: но дело коме је он наменио свој живот, а тоје обновљење (гесоазч иПоп) хрватске народности, већ је довољно јако те да издржи све нападе пи сва искушења.
Не знам како се са показаним горе одлучним гледиштем чувеног белгиског професора народне скономије о утицају католичанства на политички п културни развитак или управо назадак народа новијога, доба може сложити ово сада његово мишљење, што вели да католичком свештенству у Хрватској и Славонији не треба замерати, што шнри
римску пропаганду, те још већма завађа ни цепа браћу источне и за-
падне Цркве. Ако је ислина, што он онако речито и необорпвим историским доказима тврди о назатку и опадању католичких народа, п о напредогању протестантских и источно-православних; то би ради части и имена тако знатног !:гредславника западне цивилизације и науке као што је г. Лавле, требало, да он свој глас м свој утицај употреби у одбрану права, просвете и слободе српског народа у Босни и Херцеговини, који тежи за самосталношћу и јединством српских земаља. у савезу са јужним Словенима и осталим балканским народима. Те ако ма због којих узрока не би могао отворено да проповеда историску нужност п неодољиву потребу међународне правде, да се Босна уједини са својом сестром Србијом, с којом је национално и културно од хиљаде годича упоредо живела; то би г. Лавлеју за цело пристојало, да за Босну и Херцеговину, те несрећне области српске које устанак и посљедњи рат противу Турбке изазваше, тражи бар оно