Godišnjica Nikole Čupića

>

С МОРАВЕ НА ВАРДАР =

ским ланцима, И сам је тип људи знатно другојачији. Од ситница у спољном изгледу сви су наши походиоци Врање упамтили оне старе лозе на врањској чаршији. Таке сам исте лозе гледао на чаршији у Солуну, у староме Стамболу, свуд по његовој околини, и у Бруси у Малој Азији, и пало ми је у очи што се тај спољни знак види на једном и на другом крају исте културне зоне. Тип кућа из Врање чини ми се да је нешто друкчији од нишких, и ма да и једно и друго чини стару балканску архитектуру, која своје порекло води барем од Византинаца, опет је врањски облик једнак више с оним у Скопљу и с оним у Солуну. То јена тој страни од старога времена. А од новога времена превлађује италијански или јужни утицај у зидању, отворен и пун ваздуха, особито у Солуну, где исти даје тип свима улепшањима и новим грађевинама. По томе начину зидања, куће кипте прозорима; свуда је пуно светлости, Тај се утицај већ осећа у Скопљу, и без сумње би допр'о и до Врање, да је Врања већа и напреднија и да у њој није јачи и већ по климату претежнији утицај северне европске архитектуре који се данас шири од Београда. У самом унутрашњем распореду кућа опазио сам на два места начин распоређивања мање познат код нас, а врло спретан изгодан. На уласку куће метнут је трем или предсобље, које води у собе, десно и лево. Из тога предсобља право иде се у просторе позади, где се смештају кујна и мањи одељци, који су с кујном у вези. Башта је увек испред куће, са травом, цвећем и дрвљем. Ови типови зидања и распоређивања, на које ми данас мало пажње обраћамо, заслуживали би већега изучавања. У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу. Нису још за дуго ови споменици за студије старога живота. Они ће проћи, а ако извесна питања заинтересују млађе наше, они ће их тешко моћи докучити!