Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 19

да им ста и 2 работника, арулу великују, јеже јест огњиште у меди сковано и преносимо, ва њем же болештим укроп топити и има јаже сут онем на утешеније2 ') Изгледа да мангал (средње-латински аруља, као што св. Сава вели) у то време још није добро био познат, кад се тако потанко у типику описује. Тим се, међу тим, начином ето људи и данас греју од јужних српских крајева почињући, све до мора; и има пространих крајева, у којима су пећи још непозната ствар. Жар из мангала и хаљине кожом постављене начини су, којима се тамо свет од зиме брани.

Има још једна белешка из путовања, за коју нам се чини, да јој је најзгодније дати место овде, где се растајемо са заступником старога, Жеглигова. У Куманову смо видели кајмакама и једног бригадног ђенерала од млађих школованих Турака. То су људи довољно витки и Фини, који се умеју наћи, и показују довољну интелигенцију. На столу кајмакамовом видео сам неке инџинирске књиге с илустрацијама, на турском језику. Али и они, као и још више веће турске господе, које смо касније имали прилике видети, не знају никаква, другог језика осем турскога. Улогу тумача вршили су Бошњаци официри у турској војсци. Опазио сам, да је турској господи познато, премда се видело да о томе баш јасне идеје немају, да је „бошњачки“ језик једнак са српским, Јузбаша жандармеријски, који нас је одмах са границе прихватио, родом је Бошњак, и има прави тип ониског, плавог, дуговратог а дугуљастих образа Бошњака. Име му је Мехмед Емин-

Ту Гласник ХЕГ, 178 типик студенички у издању д-ра К. Јиречка ; Гласник ХХГУ, 220 типик хиландарски у издању арх. Леонида. Занимљиво је што се у Србији ХП—ХШ века за мангал употребљавала латинска реч агша, која је изнајпре значила огњиште за жртве паљенице.