Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 33 руне не = ни и Ин = =

се сместе у једно буре које је избушено и пропушта воду колико за, посао треба. Или се коже сместе у један за тај посао нарочито начињен долап, обложен даскама као воденичко или паробродско коло, у којем би требало на месту осовине замислити тај долап. У буре или долап сместе се коже, па се једно као и друго метне правом својом осовином на сохе с обе стране укрштене као слово Х, разуме се у горњи угао. Тим начином вода или просто натапа коже, и својом брзином их без прекида, испира, или то чинећи и буре или долап окреће, те снагу својега рада увеличава.') И опет један прост поступак примитивне кожарске индустрије.

Ниже старога на сводове моста има као острвце у Вардару. Несташна вода запљускује та с обе стране. Зелено дрвље узело га је у своју сенку, а мали га мост везује са шетницом покрај Вардара. Сад се види нека кавана, и рекоше нам да се ту лети служи кава. Место је прекрасно, не знам да ли од природе, или људском руком начињено. На обали су понајлешше старе чорбаџијске двокатне куће, јер је то главно место у вароши. Ја сам гледао место, и гледао куће, мислећи шта би у овој

1) Поводом кожарске радње у Скопљу могу овде додати да је поодавно на балканском полуострву чувена израда јареће и младе козје коже у првеној мли (ређе; црној или жутој боји. Та се кожа зове сактијан. Од ње се нарочито правила обућа — јеменије. Тај сактијан помиње се у дубровачким трговачким извештајима из ХУГ века као роба која се с балканског полуострва износила као добар производ. Сактијан је, чини ми се, исто што и тагодшп. Колико сам могао разабрати, и сад се у Србију највише из Турске уноси. У књизи Ђоке Поповића Познавање робе, Београд 1852 забележено је да је сактијана 1850 унесено у Србију из Турске за 8845 дуката преко Рашке, Алексинца, Радујевца и Мокре Горе. Казивали су ми људи да се и данас извози све до Пеште, Сактијан се производи највише на горњем Вардару, у Тетову, Скопљу и Велесу, али највише у Скопљу.

ГОДИШЊИЦА ХПГ, 3