Godišnjica Nikole Čupića

о БАЛШИЋИМА 175

Под ријечима „моји први“ морамо разумјети у првом реду Ђурђева старијега ората. Страцимира И његова оца Бе али кад се обазремо на ријечи „њит првима“ т.ј. прошла господа дубровачка онда се може вјеровати, да Бурађ Балшић помишља и на дједове своје. По овоме можемо изводити, да су Балшићи свакако од старе и велике властеле зетске.

Ђурађ Страцимировић пак, потврђујући Дубровчанима повластице, помиње у повељи од 27. Јануара 1386. изријеком: свете своје прародитеље Симеона (Стефана) Немању, трвога мироточца српскога, п. светитеља Саву (Мопштпеп(а зегћеа р. 208).

Ово је досад најстарији и савремени помен о поријеклу Балшића“).

Око године 1500 живјела је у Италији Марија Балшићева (Мама де Вајза), кћи Гојка Балшића“), која се удала за грофа Јакова Мурског (Јасоро Сопје де Миго). Госпођа Мара имала је српску фронику, у којој бејаше забиљежена повијест њезина. дома. Константин Мусаћ (Сопзбав и Маизасћа), властелин поријеклом из јужне Арбаније, лично се познавао са том одивом куће Баошине; видио је поменуту књигу и добио је италијански пријевод исте.

Константин Мусаћ је оставио неке генеалошке записке, намијењене његовој дјеци, у којима вели: „И ја вам потврђујем, да — разговарајући се са реченом госпођом гроФицом Мурском једнога дана о тој успомени — она ми рече, да њезино господство је има забиљежену у једној својој књизи“) коју даде донијети и која би читана; и посвједочи се с њоме, што тим већма држим за истинито и аутентично, е, као што ћете видјети, говори о свима

ГОДИШЊИЦА ХУ. 12