Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛШИЋИМА 179

Мусаћево причање биће најстарија вијест о томе тобожњем сродству. Али Мусаћев спис тек је у наше доба објелодањен, те тешко да је томе крив, да се та Фантастична мисао увукла и у српску историју.

Прије ће бити да је та комбинација потекла од оних компилација тобожњих грбова старе српске властеле, за које се мисли да поникоше у тјеченију ХУГ вијека у Дубровнику. Ту је на првом мјесту „:Грбовник попа Станислава Рупчића“, који се чува у фрањевачком самостану у Фојници у Босни. Нека копија тога грбовника находи се у царској библиотеци у Бечу, а израдио ју је у првој половини ХУП. кијека Марко Скоројевић Бошњак.:")

У Скоројевићевој копији има под бројем 26. тобожни грб Балшића (Ваозаећ), а то је сребрна звијезда на црвену пољу, а врх шљема црна вучја глава.

Из оваких грбовника мора да је црпао бопа раде и Мавро Орбин своју хералдику.

Мавро Орбин наиме, у своме дјелу „1 Кедпо деда ода“, износи посве сличан грб. И његова „Атта Фе Ваз“ пмају звијезду и вучју главу.“")

Орбинов приказ пак утицао је на Пи Сатде-а, те исти каже: Орбин вели да је стари Баоша произашао из домаће властеле у Арбанији; али у истини „Балша“ је -трезиме, а грб који се приписује истој породици, златна звијезда на црвену пољу, очито казује, да су Балшићи прешли из Италије у Далмалију.“')

Нико нам се неће противити ако устврдимо, да су ријечи Пи Сатде-ове пскон за ту заблуду њеких наших историка.