Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛШИЋИМА 191

кога је цар Душан поставио деспотом у Арбанашком Биограду, (Берату), и у Авлони““).

Ђураћ Балшић није напустио мисао да предобије Драчевицу, Конавле и Требиње. Изгледа, да је љети 1378. Никола Алтомановић, бивши у тјескоби, те предјеле добровољно уступио Ђурђу Балшићу “). Николу Алтомановића већ идуће године 1374 зароби кнез Лазар, а остале његове земље подијелише тад кнез Лазар и Бан Твртко").

Новембра мјесеца 1878 потврђује Ђурађ Балшић у самоме Дубровнику повластице дубровачке писмом у коме каже: „кљлељ им се (Дубровчанима) ·. „како да сам пријатељ, ја и мој брат Балша и мој синовац млади Ђурађ (Страцимировић), и ко буде од мога племена“ ; —— затим уговара за српски доходак од 2000 перпера који се исплаћивао на Св. Димитрију: „ако ко буде цар и господин Србима и властелима и Земљи Српској, да нијесу држани властели дубровачки дати доходак“ (Мопшпепта зетјса р. 198).

Из ових знаменитих ријечи излази, да се Ђурађ Балшић још године 1373 надао да ће се успоставити српско царство, и да ће опет бити чара који ће бити господар властелима и свој Србији. Очито је, да је Ђурађ био справан покорити се законитом цару“).

Ово патријотско очитовање сред ондашњега метежа, може нас увјерити, да Балшићи нијесу судјеловали у буни 1367,

Од године 1874 до 1377 био је Ђурађ господар земље између Дубровника и Котора).

Бан је Твртко, чим заузе негдашње земље Николе Алтомановића, почео да тражи и приморје које држаше Бурађ Балшић. Већ с почетка године 1875

ТОДИШЊИЦА Ху. 13