Godišnjica Nikole Čupića

Смрт Кнегињице Јелисавете

Ма да сам био са свим прав, и ма да сам веровао да ће Кнез бити и паметнији и праведнији од Жупуњесе: опет сам се, кад учесташе гласови о гњеву против мене, био узнемирио...

И баш у време мога највећега немира стиже глас: да је Кнезу Александру, 24 јуна 1852, преминуло детенце Јелисавета, и да ће га он допратити у Топоду, да га сахрани у цркви оца свога, где је укопао био и друге своје мртве, који су раније поумирали.

Намесник Мијаило тада ми рече да се спремим те да што проговорим покојници на гробу. То ће, вељаше он, бити по вољи Кнезу.

Ја пристанем.

Мртву покојницу понели су из Београда 26 јуна, и то вече стигди су на преноћиште у Неменикуће, где је тело спуштено у цркву.

Јуна 27, пре подне, стигли су у Тополу, где је покојницу дочекао силни свет из околине, а, свештеници и ђаци на крају села.

За сандуком покојнице ишао је ожалошћени отац, и његова многобројна свита. Сви тако допратисмо тело у цркву, где се учини спомен. Кад се тело принесе к устима гроба, Намесник Мијаило упита Кнеза, и он допусти да ја говорим. Изиђох на обично место, и проговорих неколико речи. То