Godišnjica Nikole Čupića

18 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

На скоро после тога, био је у Београду и Намесник Мијанило. Он се и Кнезу јављао. Вративши се у Тополу, причао ми је да је Кнез врао љут на мене, н да је, у љутини, чак рекао ово:

— Попе Мијанао! Кажи ти том учитељу (У Тополи). да не вређа Жупуњесу! Јер, тако ми Св. Каиментија, хоћу ја њега обесити о кули, онде где је мој отац обесно брата Маринка : !

Моји се сви престравише од тога гласа. У својој невољи, ја их одох умиравати речма:

— Та ћутите, Бога вам! Нека он најпре покопа оне које је досад повешао !..

Тако сам говорио да слободим друге,а ни сам сам био веома узнемирен. Мислио сам: ако буде суда, не може ме никакво 320 снаћи, а ако дође сила —- биђе што буде!

У школи с децом радно сам од јутра до мрака; у послу сам бво вештији, а и ђака сам имао више. Уздао сам се да ће напредак бити са свим добар. С људима сам живео лепо; власт је била мноме задовољна, а једна бесна жена, и ако може много учинити. опет се ја нисам хтео изувати пре брода: очекивао сам 13 БНДИМ шта то може бити :..