Godišnjica Nikole Čupića

30 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

ми бејаше трећи пут да говорим над покојником. Говорио сам мало, али сам био потресен много. Кнез, слушајући мене, бризну таво паазкати да ја аотде нисам видео човека којн би се тако гушио од плача.

После укопа, одох и ја са свештеницима у Конак, да му се представимо.

— Одакле сте ви. учитељу, упита он мене :

— Из Рипња, Господару !

— Што сте таво слаби!

— Цма неколико година, како ми се заравље пореметило...

— Вас Митрополит много хваан, па што вам не да службу у Београду! А што се Жупуњеса жали на вас !

— Не знам, Господару; али држим да нисам ништа крвав.

— Добро, Добро! Ти, Живко, рећи ће он ађутанту Давидовиђу: —- Бад сиђемо у Београд, отиди Г. Митропозиту. и кажи му да овога човека премести где има зегар и апотева. Тако ће се и Жупуњеса смирити, заврши он, Бреснувши једном трепавицом. “

"а саровају по ХвОТу те ласЕБАС ЗА КС 5 о +4 Срп= о ром оу јул 172.