Godišnjica Nikole Čupića

102 из СРБИЈАНКЕ

Чим се шумадијска војска почела приближавати ужичкоме пределу, одмах нововарошки Турци тобоже ради договора на со и хлеб домаме важнога кнеза Максима са још осамнаест виђенијих Срба. па их све баце у тавницу, да не би побунили околну српску рају, те да ова уз НЈумадинце пристане. Но чудесним начином, који су сами Турци причали, кнез Максим је са својим друштвом побегао из турвке тавнице и поред најстрожијега чувања. Одмах је добегао војводи Милану Обреновићу, који је заповедао шумадијском војском. У војсци овога кнез Максим се брзо и толико одликовао, да га је Карађорђе поред Хаџи-Продана поставио војводом од Старога Влаха.

Због доказане истинске преданости ослобођењу Србије, личних врлина, а особито великога јунаштва и ретке послушности, — Карађорђе је кнеза Максима толико ценио, да га је чак одликовао и својим личним поверењем. За потврду овога служи то, што му је Карађорђе по некад давад и тајне војничке заповести, О којима по његовоме мишљењу није морао знати Управни Савет у Београду. Овако обилажење Савета Карађорђе је вероватно себи дозволио тек од онда, од када је стекао уверење, да га сви саветници не слушају више чак ни у чисто војничким питањима.

Једна од Карађорђевих тајних заповести кнезу Максиму била је и та, да пошто по то гледа, како ће истребити потурчењаке Бјелобрковиће из Косатице. Ови беху велики мухамедовски Фанатици, те Србима на ужичкој граници чињаху свакојаке пакости. А за што је баш кнез Максим овакву заповест добио, томе је јамачно био узрок тај, што је он већ сам из крвне освете био побио петорицу браће Бјелобрковића; Иза њих беше само још један брат преостао, да и даље Србима онако

1