Godišnjica Nikole Čupića

105 из СРБИЈАНКЕ

му се у помоћи није нашао очев пријатељ и његов познаник Милутин Симовић, тадашњи трговац београдски.

Много искусни тај старац употребио је сву своју разложност, речнтост и молбу код ондашњег министра унутрашњих послова и војводе Јакова Ненадовића. е да би се овај заузео код својега пријатеља војводе Младена, да се кнез Максим од суђења ослободи. То је помогло. Јер војвода Јаков, обећавши испунити Милути– нову молбу, занста се а био заузео за кнеза, те је овај ослобођен.

После тога једног дана је кнез дошао Милутину на ручак. Ту се он с њиме. његовом супругом и сином на веома Апрљив начнн опростио, па отишао опет на своје војводско место у Стари Влах, где је остао све једнако до српске пропасти 1513.

Овим ослосоћењем неграведно окривљенога кнеза Максима тријумеовада је вечита правда, а жалост је ој један пут претворена у Весеље.

' гевни, запега) кликтеђим. лрктећим гласом вило

не ућутаза умукза, престала никад нигла т.ј. Певни вило Кликтећим гласом, не ућутала да Бог да никад.

Вела је језна сд нижих старх~рпских божица "огиња., Каа што су Силе слинске нимге.

По замшсљаћ Српског народа виља је лепа дееока пили малла у Селој. тавко: хаљини. са расплетеном дугом косом. Која ја: пада ни: леђа ош прсш. У неким српским земљама она чак олича:а и сагршенство идеал жоенеке дзеготе. Тако надозито го БКрво: Горш. Херцегони. Прамору, па ноу кећем телу југо-западне Срсаје ваш надо сош и данас каже да веку депу женску. даје деца као села вила

Но не само да је сети нега се каза још весела н дружења. С тога се јелна с зругам друже па у дру-