Godišnjica Nikole Čupića

из ОРБИЈАНКЕ 105

штву певају, играју коло и најпосле заједнички вечерају. Тада се тек виле разилазе, пошав свака на своју страну.

Обично је вила доброћудна. Она никоме зла не чини, него напротив добра. Тако на име ако је човек у каквој својој невољи у помоћ призове, она му још и помаже. Српски јунаци у таквој прилици чак су вилу и посестримили, као што се често види из народних песама. И сам народни љубимац Краљевић Марко имао је вилу за посестриму, која му је увек и помагала, кад год би је у помоћ позвао.

Али ако човек вилу „увреди или јој што на жао учини, онда се она наљути. Особито може вилу наљутити, кад јој човек на коло или вечеру нагази, те је тако у њеном уживању узнемири. Зато му се она љуто освети. На име вила га устрели у руку, ногу, обе руке или ноге, па чак и у само срце. Тада по народњем веровању човек умре.

Но вила се показује осветљива и онда, кад човек отпочне неки посао, који јој се као неуместан не допада, или је није у помоћ позвао. Тако на име народна песма казује, да вила за ноћ све оно поруши, што су зидари преко дана назидали.

Као елинске нимфе, тако и српске виле живе у различним пределима и носе разна имена. По томе ону вилу, што живи у највишим планинама, чији су врхови облацима обвијени, народ зове „Облакиња.“ А вила, која живи по планинским висоравњима или доловима, који су гором од свуда окружени, зове се „Загоркиња“. Она пак вила, што живи по гајевима, ливадама и пољима, добила је назив „Равијојла.“ И најпосле вила, која живи око извора, или потока и река, а нарочито на местима, где се ове прелазе (бродеј), — носи име „Броларица.“

Колико управ различних вила по народњем веровању има, и какви оне положај у Српској митологији заузимају, то још није покушавано, да се тачно одреди. Јер етнолози, који досад проучаваху Српски народ, 6 бавише се само видном и чујном спољашњошћу народњег живота; али у тајанствене дубљине невиднога духов-