Godišnjica Nikole Čupića

190 | из СРБИЈАНКЕ

одене скромном монашком расом и као смирени монах Симон да заврши свој земски живот. Тело његово, као првога (првовенчанога) свог краља од славне лозе Немањића, цео српски народ одавно као свето поштује. Зато га је он уза се носио свагда и свуда, куд год би се овда — онда морао селити из својих лепих прадедовских земаља. И кад је тако тело св. краља у току векова обишло Србију, Срем, Бачку и Банат, — оно је најпосле опет нашло мира у освеђеним просторима мраморне лавре студеничке, коју је себи за душу, српској уметности на част, а Србији на дику саградно (1172) сам краљев отац велики жупан рашки Стефан Немања (1159—1195). Ту се и данас налази,

Тело св. краља првовенчаног украшено је разним видним. знацима општег поштовања, како од стране свеколиког српског народа, у коме оно свакад оживљава најсветије успомене на дом крепкодушних Немањића, — тако и од познијих српских владара, архијереја, па чак и неких турских султанија, које беху Српкиње.

6) њиме, (њим, нурком, пламичком) се јавити (утворити, у њега се претворити, у његовом се облику појавити) т. ј. Дух дошао, те се у нурак претворио,

69) сачувати (учуват, заштитити) и за избавити (спасти) своје т. ј. Да сачува и избави своје Србе, који у светост краљеву верују,

%') кроза (кроз') стену (стијену) целу (здраву, читаву) т. ј. Пак управо нурак прође кроза целу стену,

Овим је казано, како је она нововарошка тавница. у којој кнез Максим са својим друштвом беше затворен, — била у некаквој стени смештена.

91), њему, нурку се самоме (саму) већ овако (већ ла, да овако) растворила (растворившу) т. ј. Која се нурку самоме већ овако растворила,

'2) нурком (њим) узастопце (устопце, по стопама) му остали (прочи, други) т. ј. Кнеже за нурком пође, а узастопце му остали другови,

%3) надвор (надво, напоље, из тавнице, здраво и весело изађу.