Godišnjica Nikole Čupića

| из СРБИЈАНКЕ 133

Србе мрзио као хришћане и као Фукару (плебејце), али ипак највише зато, што су га они на више места побеђивали. Тако је Карађорђе најпре победио Скопљака на Мишару (1806) и другим местима по Мачви, па после војвода Милош Обреновић по ужичкоме округу, а нарочито на планини Кукутници и Златибору (1807—1809).

Године 1813. Скопљак је с босанском војском дошао од Шапца у Београд, који везир Куршид-паша већ беше посео, јер су га Срби раније попалили и напустили (21. Септ.. Но како је овај Куршид ускоро у Цариград одазван био, то га је Скопљак заменио у везирству београдском.

Скопљак је ваљада у Београду, или негде уз пут, ухватио кнеза Максима Рашковића, па га бацио у тавницу градску, одакле се он вероватно ускоро избавио,. у Земун пребегао и за тим се у Панчеву настанио.

Као везир, Скопљак је према Србима био тако неправедан и грозно нечовечан, да је својом управом изазвао несрећну Хаџи-Проданову буну (јесен 1814). Њене пак саучеснике, који беху преваром похватани, у ланце стављени, па у тавницу београдског града бачени, зверски Скопљак најпосле је све живе на коље набио. Но овим погубљавањем у маси ипак му није испало за руком, да у Српскоме народу угуши ону још 1804. године усађену мисдо о ослобођењу Србије, као што је то заиста и доказано пролеће 1815.

У јесен ове исте године Скопљак је морао отићи у Солун, уступив своје везирско место умереноме Марашли-Али-паши. %') београдскога (белградска) ли (л', зар) града и тавнице (зиндана),

Зиндан је персијска реч и значи тавница,

91), изнад, преко свега, највише изненађује (изумљава, изненађује до избезумлења; зачуђује толико, да човеку мора памет стати) овај случај;

92), безазленога заштитио (заклонио) Србина (Срба, кнеза Максима),

93) ванреднога (чрезвичајна, необичнога) сјаје т. ј. А да сјаје славом ванреднога човека