Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ |5|

Конак у турском значи: Стан, гостионица, двор, страња, господарски двор, јавног чиновника стан, власник гостинице и пут, који се може за дан учинити.

32), из Рожанства Милутина, имао (им),

Милутин Симовић (1741—1828), син Симе, а унук Драгутина Симовића, родио се у селу Рожанству да-

нашњега ужичког округа у Србији. Старина му је из · Жупе никшићке, а испод самога Дурмитора у Херцеговини. Још 1870. године било је тамо у селу Драговољићу једно повеће братство (породица), које имађаше презиме и крсно име (св. Луку) Милутиново. То братство бројало је тада до педесет мушких глава (пушака).

Милутинови предци, нека Станица и два њена млаја брата, Драгутин и Милутин, беху се од своје задруге у Херцеговини одвојили, па дошли у Рожанство. Овде се оба брата настанише, оженише и задругу основаше.

Кад је ово могло бити, то се тачно не зна. Али како је Милутин био четврто колено од рожанских Симовића, онда досељење оних његових предака из Херцеговине пада некако баш на крај 16. или у почетак 17. века. Тада је у Старом Влаху, куда је спадао пи Златибор са Рожанством, — кнезовао онај знатни и мудри Хаџи-Арсеније Рашковић, који је и варош Сјеницу основао. Благодарећи с Турцима вештоме опхођају овога кнеза, у његовој кнежини било је живљење много сношљивије, него ли другде. Зато су се у њу досељавали многи Срби, па и они Симовићи из Херцеговине, као и други из осталих оближњих српских земаља.

Но у време чувенога Станише Млатишуме“) дошли су још неколико Симовића, те поткрепили задругу својих рођака у Рожанству. Тек после овога придоласка могоше рожански Симовићи онако живо учествовати у ратовима принца Евђенија (1688—1699 и 1716—1718:.

%) Станиша Млатишума био је родом Бјелопавлић из Доње Повије, близу монастира Острога у Црној Горн. Кад се српски патриарх Арсеније П]. с многим народом кренуо (1688), и Станиша је уз њега пристао, те га са својим људима допратио на оно земљиште Србије, које су онда Аустријанци поседнуто држали. Али он се на скоро у свој завичај вратио, те подигао још неке Црногорце (Бјелопавзиће и друге Брђане) и околне Херцеговце, па их у Србију (Шумадију) преселио. С њима је од овда Станиша као +рајкорац четовао