Godišnjica Nikole Čupića

[54 13 СРБИЈАНКЕ

о = — ——-- =—_- – –- —-- — –—- —

По овоме догађају Милутин је и даље остао у Сарајеву. Ту је он неко време жпвео од свога заната, помажући то овом, то оном младом ћурчијском мајстору. кад је који од њих имао какву поруџбину хитно да изврши. У томе времену изненадно га срећа обрадује.

Идући један пут улицом, Милутин се срете с ХаџиМустом Бабићем, који га је већ по ранијем причању негдашњег му газде добро познавао као разборитог, окретног и веома поштеног момка. После уобичајенога уљуднога поздрава Хаџи-Мусто с пуно саучешћа упита Милутина, је ли где год у служби и у каквој. на које му упитан отворено исповеди, како се својим занатом бави, али ипак нема никаквог сталног места. Кад је Хаџи- Мусто ово дознао, онда га озбиљно упита. да ли ди хтео трговати. Изненађени Милутин одговори му, да би радо, али од нема чим, јер је сиромах. Чувши овако одлучан и истинит одговор, Хаџи-Мусто мало пођути, па онда настави: Добро! Дођи мојој кући. С тим се обојица растадоше.

Једног дана позвапи Милутин занста оде кући Хаџи ~ Мустиној. Овај га љубазно дочека, ла онда отпочне :

— Видиш Милутине! Мени је Бог дао сваке среће, па и блага доста. Био сам у Меки, Медини и Будиму, те постао хаџијом. Вера ми моја забрањује. да сада што год радим, него ми заповеда да у миру и молитви живим, ин да чиним доора свакоме, ма које вере он био.

За овим побожни хаџија донесе кесу са неколико тисућа венецијанских дуката, пружи је Милутину па настави:

— Чато, синак, ево ови новци, па сад хајде занђи по Шумадаји и накупуј волова што год више можеш. Кад накупујеш, онда их отерај у Купрес „планина на босанској-далматинској граници , да се тамо преко лета исхране. А чим дође јесен, ти волове отерај у Дубровник. Тамо ће их дубровачки и млетачки трговци једва дочекати, на мах покуповати ин све готовим новцем платити.