Godišnjica Nikole Čupića

и3З СРБИЈАНКЕ (55

Милутин с благодарношћу прими новце и по хаџијином налогу тачнд поступи. А кад је продаја волова била свршена, и Милутин положио рачун своме газди, онда се показало, да је уложени капитал био срећно удвојен. Хаџи-Мусти се овај срећни почетак толико допадне, да, неизузев ни дуката из радње, рече:

— Хајд опет тако у име Бога, Милутине, па сад купуј волове за сав овај новац !

По тој наредби Милутин је поступио и сву марву на велико задовољство свога газде опет врло добро иродао. Тако је он срећна пи поштено више година служио Хаџи-Мусту Бабића.

Једном, при полагању рачуна. после срећне продаје неког великог чопора (џелепа) волова у Дубровнику, добро расположени хаџија тек ће ређи:

— Милутине! А мислиш ли ти, болан, кад годи свој господар постати 7

— Мислим, хаџија, одговори му упитани.

— И право је: Него ти си мене усрдно ни поштено толико година служио, па ми чак и имање умножио. Зато ти, синак, дајем ово као твоју поштену заслугу, одвојивши му неких дваестину тисућа млетачких дуката, и благословивши га, да од сад и за себе онако исто срећно тргује, као што је до онда и за њега радно.

Од овда је Милутин постао не само свој газда, него и чувен марвени трговац у Сарајеву. Радио је много година врло срећно с Дубровником, Млецима и Фијумом (Ријеком). У те градове, а нарочито у Дубров-

ник, Милутин је и сам више пута одлазио.

Пошто се је срећним трговањем добро помогао. онда се тек оженио (1790) младом сарајевком Анђелијом Срђевића, с којом га је као кум венчао његов бивши газда Хаџи-Никола Селак. У овом срећном браку Милутина је Анђелија обрадовала сином Симом (1791) и ћерком Јелисавом (Јелисаветом), која је малена умрла.

Кад је куга 1796. у Сарајеву беснила, онда је Мулутин ово место после свога четрдесетогодишњег бавлења заједно с породицом за навек оставио, па се склонио у Градачац. Док се ту бавио дошла му је та пресудна мисао. да се из Босне у Аустрију пресели због