Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ 157

држи за свагда и ону Милутинову лађу, да по Сави н Дунаву за државу превози разне ратничке ствари.

Исте године старац Милутин је и свога осамнаестогодишњег јединца Симу, који тек што беше у Србију дошао као свршени сегедински гимназиста, — одмах ставио у ратну службу своје отачбине. Пошто је сина добро оденуо и наоружао, послао га је правце на Дрину у добровољачку (голаћку) чету бесмртнога капетана Зеке, коју је сматрао као најбољу ратну школу. Но поред свога јединог сина Милутин је у исту чету послао још двадесет и осам бећара из разних српских земаља. Све их је оденуо, наоружао и још стално плаћао, докле год су у Зекиној чети служили.

Најпосле у ону пресудну битку на Морави (20. Септ.. 813) био је дошао и старац Милутин, да бар српској војсци донесе и подели праха и олова, кад се већ и сам није могао борити. А колико га је заиста било стало, да се турска навала с десне обале Моравине одбије, то се види најбоље из тога, што је они непозват ушао у шанац војводе Младена и овоме показао, како треба својим топовима да пуца правце на једно одељење Турака, које се беше опасно прикупило у некаквоме оближњем лугу преко Мораве. Место да тако и уради, охоли а ваљада и очајни Младен родољубивога старца отправио је једном опором претњом. У овој битки био је и Милутинов син Сима, те су тако обојица били очевидци њенога несрећнога, а по Србију и штетнога свршетка.

После ове битке старац Милутин одмах је дошао у Београд. одакле је већ сваки почео бегати преко Саве. Узев жену и оно мало готовине, што не беше у робу уложио, а своју пуну кућу и магацине још пуније свом дугогодишњом тековином“) оставивши, да их прождире

#) Покојна Стана, Коју је Милутин у Бесарабији венчао за Лазара Арсенијевића (Баталаку), казивала ми је, како је у кући свога тече Младена Мидовановића у Хотиму од њега самог саушала, да је он Мидутиново имање пре 1813. године ценио на неких 60—70000 дуката. Нека би баш ова оцена и претерана била, свакојако она опет сведочи, да јо Милутин пре пропасти Србије морао важити као имућан трговац београдски. То су у осталом тврдили и други људи, који