Godišnjica Nikole Čupića

из СРИБ ЈАНКЕ [59

пате бира ~ РАДЕ И =

— – = - -—

ђорђева добро познавао. ега је замолио, да би се каквим год познатим му начином заузео код Турака. да ови бар што год поврате од његовог непокретног Оеоградског имања, од чега би у својој старости живети могао. Али кнез Милутину одговори, да му је право сопствености већ застарело, а и Окопљак-пашини Турци да су му све куће и дућане заузели, па би се због тога морао на турским судовима парничити и с Турцима безцелно завађати, што никако није рад чинити.

Несвршив овим начином ништа, а још здрав, ведар и ударима судбе непреломљени старац Милутин живео је неко време у Београду. Остављен ту самоме себи, јер га тада у Црној Гори бавећи му се син није могао помагати, — он је само премишљао, шта му ваља радити, да нађе себи какво сигурно уживљење. У том једног дана случајно назебе, падне у врућицу и умре у 87. години свога делателнога живота (1828.).

Благодарна рањеница Маца укопала је Милутина у старом београдском гробљу (садања Господска улица), а од прилике на истом месту, где се налази бивша кућа покојног К. Бранковића, негдашњег професора и ректора Велике Школе.

Већ из овог, пуног разних промена живота није тешко закључити, да Милутин Симовић не беше једна свакидашња појава. И доиста по уверавању оних, који су га добро познавали и у разним приликама гледали. он је био прави стоички мудрац, јер се одликоваше јаким карактером, строгим а чистим нравима, одважношћу и чврстим непреломљивим духом, те се у срећи није понео, а у несрећи никад клонуо. Љубио је и исказивас истину, судио о свему независно, али строго правично; чинио је свакоме добра без ишчекивања на благодарност, У својим дужностима био је тачан и савестан, у пријатељству искрен, постојан и некористољубив, а у свакој прилици човечан.

Сам духовно обдарен, кад је у младости могао самоучки научити читати н писати, — Милутин је високо ценио знање и радо учио. Правио је и. одржавао познанства са ученим Србима, особито Доситејем, чије је и књиге читао. Шта више сам је написао порекло