Godišnjica Nikole Čupića

160 из СРБИЈАНВКЕ

своје породице и читуљу својих предака. Па и свога јединца је школовао у Земуну, Карловци, Сегедину м најпосле чак на лајпцишком универзитету |1823—1827). пошто је своју дужност у ослобођењу отачбине свога оца часно испунио под Карађорђем и кнезом Милошем.

У Бесарабији је Милутин и сам под старост научио руски, па је куповао и читао књиге на томе језику. Једна од ових (Географическоје, историческоје, хронологическоје, политическоје и Физическоје описаније Китајскија империји и Татарији китајскија и т. д.) сачувана је до данас и носи овај у многом погледу занимљив автогра:

оброк ла ; ла

Руске власти од Симовић направише Симеонович онако исто, као што су н другим српским бегунцима народна презимена мењале по календарском калупу. Пошто је Милутин под онаквим презименом и код руске полицајне власти записан био, то се он у Русији онако и потписивати морао.

Због карактеристичних човечанских и грађанских врлина, и нарочито због онолико осведоченог родољубља и поштења како у јавном, тако и приватном животу његовоме, — многоискусни Милутин. био је у своје време не само опште познат, него и цењен од најзнаменитијих својих савременика у Србији. Није чудо, што су га и српски бегунци чак по Бесарабији уважавали. Тамо је био свима познат под именом »ђед Милутин.“

Он им је збиља и много вредио, јер је завађене војводе, саветнике па и друге Србе врло често и радо мирио. Чак и њихове старе омразе, које собом из Србије донеше, старац Милутин умео је вешто уклањати. А у спорним, ма каквим питањима сви су се с пове-